Pedro Almodovar

Ovog čoveka ne možete da ne volite, u stvari, ili ga uopšte ne volite ili ga obožavate i divite mu se. Volim što je tako nekonvencionalan, što bira tako obične, a opet i tako neobične teme za svoje filmove. Obožavam i sve te divne boje, ma Pedro je divan i jedan jedini, zar ne?

Večiti dečak- Mika Antić

                                       
                                     Miroslav-Mika Antić (1932-1986)



On je neko uz čije poletne pesmice mogu da se oraspoložim isto koliko mogu i da se rastužim, uz njih se odmaram od svakodnevih trzavica. On je neko ko je znao da kaže mnogo toga na najjednostavniji i najprijemčiviji način. On je pesnik i za baku i za deku i za mamu i za tatu i za batu i za seku. Hvala Miki za doprinos mom odrastanju.

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš

kad već jednom u svet kreneš

Nemoj da mi nešto petljaš

Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

I ja bežim bez povratka.

Nikad neću unatrag.

Šta ti znači staro sunce,

stare staze,

stari prag?

Tu je ono za čim može da se pati

Tu je ono čemu možeš srce dati.

Al' ako se ikad vratiš

moraš znati

tu ćeš stati

I ostati.

Očima se u svet trči

Glavom rije mlako veče

Od reke se dete uči

ka morima da poteče.

Od zvezda se dete uči

da zapara nebo sjajem.

I od druma da se muči

i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija

opasno je kao metak

da u tebi večno klija

i čarlija tvoj početak.

Ti za koren

nisi stvoren

Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud žuri,

stisni srce i zažmuri.

Al' kad pođeš - nemoj stati

Mahni rukom.

I odjuri.

Ko zna kud ćeš.

Ko zna zašto.

Ko zna šta te tamo čeka.

Ove su želje uvek belje

kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja

opasno je kao metak

da u tebi večno kunja

i muči se tvoj početak.

Ti si uvek krilat bio

samo si zaboravio.

Zato leti.

Sanjaj.

Trči.

Stvaraj zoru kad je veče.

Nek' od tebe život uči

da se peni i da teče.

Budi takvo neko čudo

što ne ume ništa malo,

pa kad kreneš - kreni ludo,

ustreptalo,

radoznalo.

Ko zna šta te tamo čeka

u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatiš,

il' sve teško,

gorko platiš,

uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratiš.

Moj izbor- prvi deo

                                                     So, what do you think?

Holandski mag - Vinsent van Gog

Vinsent van Gog (1853-1890)

Ovde nema pratećeg teksta, svaka slika vredi i više od 1000 reči, ova je moja omiljena, Zvezdane noći.

Lament

I kako se uči borba? Možda nismo svi borci, nismo svi predodređeni za to, neki su predodređeni za mirenje sa sumorom koji žive. Kažu da je to život, mora biti i ovakvih i onakvih. Ali, zašto sam ja uvek predodređena da budem nešto što ne želim? Zašto ja nisam taj borac? Zašto ne krčim put ka cilju? Zašto se ne hvatam za svaku slamku? Zašto ne gazim korov? Zašto nisam pokvarena, zašto se ne smejem lažno, zašto ne glumim da sam nešto što nisam? Ljudi ne vole slabiće, oni su za njih nevidljivi. Pomislim ponekad da sam biser, pa se zatvorim u svoju školjku, a onda shvatam da moja školjka, koja je moj svet, tone, nestaje u nekoj kaljuzi. Tako je to u životu. Jaki opstaju.

Britanski genijalci-Portishead

Ovaj britanski bend oformljen je 1994.godine. Do danas su objavili tri albuma, ne računajući posebna izdanja njihovih koncerata. Novi Sad i "Exit" festivala bili su počastvovani da ih ove godine ugoste. I ja sam imala tu čast da se tamo nađem i da sa hiljadam ljudi uživam u nečemu nesvakidašnjem. Hvala Portishead-u. Ja se nadam da ću ipak jednoga dana moći da doživim ono što su sa njujorškom filharmonijom izveli 1998.godine u "Roseland" sali.

Azurna obala-Nica

Francuski gradić koji nosi naziv po grčkoj boginji Niki. Neke je fascinirao, neke razočarao, sve u svemu, lepo, ali ništa spektakularno.