среда, 10. август 2011.

Lament

I kako se uči borba? Možda nismo svi borci, nismo svi predodređeni za to, neki su predodređeni za mirenje sa sumorom koji žive. Kažu da je to život, mora biti i ovakvih i onakvih. Ali, zašto sam ja uvek predodređena da budem nešto što ne želim? Zašto ja nisam taj borac? Zašto ne krčim put ka cilju? Zašto se ne hvatam za svaku slamku? Zašto ne gazim korov? Zašto nisam pokvarena, zašto se ne smejem lažno, zašto ne glumim da sam nešto što nisam? Ljudi ne vole slabiće, oni su za njih nevidljivi. Pomislim ponekad da sam biser, pa se zatvorim u svoju školjku, a onda shvatam da moja školjka, koja je moj svet, tone, nestaje u nekoj kaljuzi. Tako je to u životu. Jaki opstaju.

Нема коментара:

Постави коментар