Svevremena istina

Verujem da je pisac "Knjige o džungli" svima poznat. Verujem da je i ovo svima poznato, ali sam svakako želela da se ovo nadje i ovde. Bilo bi lepo da čovek nije jedan veliki slabić i da mu ovi redovi služe kao podstrek za dalje.

RAĐARD KIPLING           

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga svi oko tebe gube i osuđuju te;

Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad svi sumnjaju u tebe,

Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,

Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,

Ili te mrze, a da sam ne daš maha mržnji;

I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,

Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu cilj,

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao,

Izopačenu od podlaca u zamku za budale.

Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš

I jednim zamahom staviš sve na kocku,

Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš

I nikada, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;

Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile

Da te služe još dugo, i ako su te već odavno izdali

I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više

Do volje koja ti govori: „Istraj! “

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom i da sačuvaš svoju čast;

Ili da opštiš sa kraljevima, a da ostaneš skroman;

Ako te, najzad, niko, ni prijatelj ni neprijatelj, ne može da uvredi;

Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;

Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta

Sa šesdeset skupocenih sekundi,

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više, tada ćeš biti Čovek, sine moj.