Ljudi skloni kontemplacijama krhki su i ranjivi, tako sebi utiru put za lakši beg od sumorne stvarnosti. Beg ih štiti, ali ih beg čini i ranjivima, ne jačaju imunitet i otpornost na sivilo već se kao neki podvodni stanari pri dodiru sa nečim neprijatnim po automatizmu zatvaraju. Ova najezda neetika i njihovog produkta misli i dela pretvaraju me u nihilistu.Ima nas, pa nas nema,a šte se zbiva između? Pružaju li se šanse za bolje poglede na svet? Da, ovo je retorsko pitanje. Postajemo i rezignentni, jer bojevi su se vojevali u neko drugo vreme, posle njih je postojala mogućnost za pojavu sunca, a danas kao da je neko vreme večite tame.A, opet, možda je za to kriv samo ovaj današnji plačljivi dan. Nema veze, ipak ću razvući usne u osmeh.
Нема коментара:
Постави коментар