Nemiri, uvek prisutni, nikada ne odlaze zauvek, uvek tu, kao da vrebaju, čekaju pogodan tren za napad, čekaju našu osamu. Iznova i iznova se reinkarniraju. Beg kao solucija ne postoji. Suočavanje je jedini izlaz. Bez toga smo nalik kabadahijama i vršimo zulum nad nama samima. Ali, ne mogu ni svi biti junaci, neko mora biti predodređen i za nošenje celokupnog bremena današnjice. Mizerno je što smo postali krajnje maliciozni. Svet je postao jedna velika groteska sa iskrivljenim likovima u kompletu sa njihovim delima. Ponekad se osecam tako redundantno. Dajte mi jednog vođu da me vodi kroz ovo što bi životom trebalo da se zove.
Nebo je i danas uplakano.
Nebo je i danas uplakano.
Нема коментара:
Постави коментар