Suviše smo slabi i dopuštamo da nekakve i svakakve vanjštine utiču na nas i da remete harmoniju naše duše i našeg tela. Možda je to samo privid idile, prividne stvari lako se poremete, one koje želimo da održimo mi ukorenjujemo i one se ne daju uzdrmati. U dubini duše vladaju nemiri, ne uspostavljamoo sklad sami sa sobom zato smo i duboko nesrećni. Osmeh je za neke druge ljude i štit za našu dušu. Dajte mi hranu za moju unutrašnjost, ne želim otrove iz spoljašnjosti. Želim krila boje smaragda da preletim sva crna mora i pučine. Sigurnost ne postoji. Beg je neminovan.
Нема коментара:
Постави коментар